Правилна исхрана и здравље

Прва награда на републичком нивоу поводом обележавања Шеснаестог октобра – Светског дана здраве хране.

ПРАВИЛНА ИСХРАНА И ЗДРАВЉЕ

Добра храна злата вреди

јер нам здравље чува.

Сви ми кажу: -Једи! Једи,

да те ветар не одува!

 

Баке се у свему слажу:

-Поврће је права ствар!

Али деке углас кажу

да је воће божји дар.

 

Поведе се чудни рат

без пиштоља и без пушке,

с једне стране – суви врат,

 с друге – јабуке и крушке.

 

Не знам сада куд’ ћу пре,

њихове ме очи прате:

-Мораш да поједеш све!

Почни прво од салате!

 

Онда ми је мама рекла:

-Читам, а то свуда пише,

колико је здрава цвекла,

треба да је једеш више!

 

Кад завршим са салатом,

дочека ме супа врела.

Водим борбу и са татом:

-Поједи пре главног јела!

 

Око себе чујем вику,

никако да забораве:

-Све је добро „на кашику“!

И виљушке чуда праве!

 

Испред мене – тањир празан,

за похвалу то је сваку.

Да су донели и казан,

 нестао би у стомаку.

 

 

И док није сасвим касно,

 треба течност да се дода.

Ваљда је ,баш, свима јасно

колико је битна вода.

 

Све је важно, у суштини,

па и некакви хидрати,

протеини, витамини,

и за њих је добро знати.

 

Драги моји укућани,

за савете- алал вера.

Најбитније је, уствари,

ДА СЕ НАЂЕ ПРАВА МЕРА!

 

                                                                                    Ксенија Голубовић V2

                                                                                     

ЖУРКИ ИЛИ ЖУРЦИ

Куд је споменух… Журка – журки – журци?! Ионако на журке више не идем. Мада, у време када су биле актуелне, говорили бисмо да је на некој журци било “страва” или је било досадно. Дакле, журци! Опет, последњих година сам приметила да се инсистира на облику журки – читајући часописе који, између осталог, извештавају и о томе како је било на разноразним журкама у граду. Дакле – журки! Истраживала сам, испитивала, консултовала: правописе, граматике, речнике, професоре са Филолошког факултета – свуда другачије:

  • именица журка је страна реч новијег порекла у нашем језику, те у њој није дошло до вршења сибиларизације (друге палатализације, по којој, када се гласови К, Г, Х нађу испред И – прелазе у Ц, З, С). Због тога ће у дативу и локативу имати облик – журки. Исто се понаша и реч јога, па не кажемо “била сам на јози…”, већ “на јоги“.
  • с друге стране, кажу да нема разлога да се не каже журци (како би и било да је у овој речи извршена сибиларизација), јер такав облик није тежак за изговор, нити мења значење речи (што је понекад аргумент да до вршења гласовне промене не дође), те да би требало, у крајњем случају, прихватити и користити ОБА облика – као дублете!
  • неки инсистирају да се ослонимо на свој језички осећај и да користимо облик који нам је ближи у том смислу. Либерално, што да не, размишљам…није да ми живот од тога зависи!

Дакле, званично је “журки”, али уз врло “климаве” аргументе и уз очекивања да ће се сибиларизација у овој речи извршити, пре или касније! Елем, како је ово блог у коме је све “како Јеца каже”, морам да вам признам да је мени дражи облик “журци”! Овај други ми стварно пара уши и делује неприродно. Италијанска музика ми, са друге стране, уопште не пара уши. Због тога ће се она свакако слушати на мојој журци, једном… кад будем имала услове (читај: “празну гајбу”)! ;) :)

Како се води дневник читања

Како се води дневник читања – неке сугестије

Posted on јануар 5, 2013 by 

Креативни центар је недавно објавио бележницу  Мој дневник прочитаних књига  Славице Марковић.  Замишљена је као подстицај младим читаоцима да запишу и сачувају важне делове, лепе мисли и значајне реченице из прочитаних књига, па и своја размишљања.dnevnik

2013-01-05_1446

Бележница нуди неке идеје за вођење дневника, а ево још неколико сугестија:

  • покушајте да предвидите шта ће се у причи даље догађати;

  • упоредите оно што сте претходно забележили с оним што сте прочитали; да ли су се предвиђања испунила;

  • шта вас је у књизи изненадило; напишите нешто о догађајима које  нисте предвидели или о ситуацијама које су вас заинтересовале;

  • препишите цитат који желите да запамтите или дијалог који вам се посебно допао;

  • претворите одређени прозни део књиге у песму;

  • пронађите важне идеје из књиге које говоре нешто о животу;

  • одредите жанр књиге коју читате и имајте на уму особине тог жанра;

  • обратите пажњу на илустрације, као и на укупан изглед и структуру књиге;

  • повежите књигу са другим књигама истог писца које сте прочитали; ако се ради о серијалу, повежите је са књигом која јој претходи или је њен наставак;

  • пишите о лику из књиге који вас привлачи или за кога сте се везали током читања; размотрите промене у лику током развоја приче;

  • уочите вештину писања коју писац показује и повежите је са сопственим трудом који улажете у писање;

  • искажите своје мишљење у погледу тога шта је писац хтео да каже;

  • размишљајте о језику писца, о његовој употреби посебних речи и израза, о његовим описима;

  • кажите нешто о местима која сте  у књизи обележили и која су на неки начин повезана са вашим животом;

  • потражите неку везу између књиге и филмских или телевизијских програма, као и других књига које имају сличну тему;

  • искажите своја мишљења о свим питањима која су се јавила током читања књиге;

  • истражите податке о животу и раду писца;

  • испитајте колико писац тачно и прецизно пише, критички се осврните на пишчеве идеје;

  • сумирајте књигу или направите њен кратак приказ;

  • размотрите тешкоће на које сте наилазили током читања књиге или разлоге због којих сте престали да је читате;

  • размислите о томе шта сте научили читајући књигу.

Успешно читање и писање, Креативни центар 2009.